Avaj, devojke i žene, ta nismo li mi fantastično srećne da živimo u ova krasna vremena, pa sve možemo da naučimo s televizije? Pošto je mnogo bitno da se dobro poudajemo, istaknimo kako je divno što ne moramo da čekamo da nam matorci isprovodadžišu dragog. Možemo same da biramo, a ako ne ide, svemoćna televizija će da priskoči u pomoć, da obezbedi brak, da ga prihefta gde je popustio, pa na kraju, ako ništa drugo, i da nas razvede.

Pošto je brak sveta institucija, on ima i svoja sveta pravila. I sve te emisije. Korak po korak.

Korak 1

Žemska se srećno zaljubljuje. Ugovori sa dragim da ozvaniče ljubav u vidu braka, samo, treba to i iskeširati.

48 sati svadba priskače u pomoć! Oni tebi plaćaju da se propisno udaš! Ograničen budžet, al' će se stisneš, kad je već za džabaka. Plus, celo selo će izgine od ljubomoru što se ti šećeš po televizoru, a oni ne. Ki glumica neka. A možda te i zovnu u neku seriju da bi glumela neku mladu, recimo, ako snime još koji nastavak Babe što se češlja.

Plan B, za one koje nisu našle Pravog
Domaćine, oženi se!

Uglavnom poslednji vapaji staroženja iz Donjeg Brijanja ili Velike Potpazušnice da ih neko najzad pogleda. Uz staroženju dobije se često i neki veleposed, kao i mini zoo vrt stoke i živine. Dobro, voliš životinje. Slatke pipice, pi pi pi pi pi... Pu, majku mu hebem, krava Stojanka se ponovo posrala posred avlije! Bem ti život!
No, kad je već sve za džabaka...

Korak 2

Kako to već red nalaže, porodi se, ženo. Čisto iz fazona, da te ne gledaju svi popreko. Ali, kako najlakše objaviti celom svetu da si ti svoju dužnost ispunila i da si raširila noge kad je trebalo? Vreme je za bebe! Svaka ponosna mamorodilja može odmah da ispromoviše svoje čeljade, kako je lepo, pu pu pu, ma i ono će u glumce, pa nek se navikava na kamere.

Korak 3

Okej, voliš ti muža, ali ne moža nijedna sreća da traje. Desi se nešto, ljudi se zavade, pa tako i vi. On protestuje i neće da okopa salatu, po ceo dan leži, pije pivo i gleda Ligu šampiona. Ti uveče skupiš noge, stegneš i ne popuštaš, ne obriješ noge i oteraš ga na kauč. Jeste, posvađali ste se, ali znate da nije kraj. Zahebali ste, nije da niste, ali da se popraviti. U pomoć priskače Sve za ljubav! Poklončići, poruke na bilbordu, iznenađenja (ti se iznenadiš iako su kamermani već uveliko u tvom stanu!!!) i druge svetske fore da te sve komšije i poznanici vide kako se blamiraš. I dragi te nekako odobrovolji i vrati. Ili ti njega, zavisi ko je zahebo više. A možete i da potražite ortaka iz vrtića, čukunbabu za koju ste mislili da je pokojna, voljenog polubrata od komšijine strine, ili se već dogovorite kome je ko najpotrebniji da popuni rupu u raskrvavljenom srcu (čitaj, kome treba veći publicitet).

Dodatna opcija: Menjam ženu

...To je gratis za muževe, čisto da vide šta propuštaju i šta nikada neće moći da imaju, dok ti, ženo, imaš sve one dužnosti po kući, savijanje kičme, brisanje prašine sa nedostupnih mesta i ribanje wc-a za tipa kog si jutros upoznala. Jasno je da je jedna bračna dužnost (uglavnom) isključena (bar dok su kamere uključene).

Dodatna opcija: Paklena kuhinja
...Za žene traje uglavnom konstantno, a muževi ulaze po izboru. Nije fora kuvati s ljubavlju za porodicu, fora je da se kuva pred kamerama. "Gledaj u svoj tanjir" je odavno arhaičan izraz. 

Korak 4

Kad ste zajedno prošli sito i rešeto, kad su vas već sve televizije usnimile i ništa nije pomoglo, obratite se pinku (namerno s nepoštovanjem malo p) i emisiji Preljubnici. Vi ste sigurni da vas muž vara, a i da niste, a čak i da vas ne vara, Preljubnici će ga već nekako uhvatiti na delu, čak iako ga nije ni počinio. Jer sasvim je logično da vas muž vara sa sopstvenom babom, da, zato joj je svakog dana išao u apoteku. "Ti misliš da sam ja blesava, kretenčino jedna! *$&)$&/$% joj ti nosiš lekove za srce, misliš ja ne znam da u apoteci imaš i kondome da kupiš!"
...Što dovodi do razvoda, je l'.

E, samo, meni sad tu nešto fali. Gde je šou za razvod? To treba isfinansirati, kad ste mi platili da se rđavo udam, 'oću da mi platite i da se razvedem! To mu dođe najskuplje, a ako vam silan publicitet nije doneo profit, you're gonna have a bad time. A razvodi su baš interesantni, prepucavanje oko toga čiji su prasići, čiji traktor i njiva, čija su deca. Ah, te emocije i strasti! Suv materijal za šou, očigledno.

***Fali i rijaliti o umiranju, tako da nemojte da žurite sa smrću. A tek tu što ima materijala!  Sve te daće, sahrane, susret sa pokvarenom familijom, popovo naplaćivanje za pevuckanje, suze i tuga u potocima, otvaranje testamenta, pa krkanje i cepanje radže... Ko da ostane kamena srca pred time? No, još nije u planu da se realizuje tako revolucionaran šou, tako da smo ograničeni na to na šta smo ograničeni. Vi razmislite da l' vam se isplati da se razvodite posle Preljubnika, ili ćete da čekate da se smisli novi bračni šou, koji vam možda izokrene život.

Horor. Reče nešto Balašević: "Svadba beše k'o svadba i šta da se priča, parada pijanstva i kiča..." Pa da. Kad su nam svadbe već svakako same po sebi kičaste i šundave, zašto i brak da bude takav?

Najgore je što se zaboravi ljubav, a ona sigurno nije smišljena da bi trpela kič.

Možda mi mislimo da smo dovoljno jaki, samostalni i pametni da mediji ne mogu sasvim da utiču na nas. Narodski, da nas zajebu. Ipak, jedna priča iz bašbaš mog života, priča koja smrdi, ali poučava, svedoči upravo suprotno. [Čitajte do kraja, koliko god delovalo zbrda-zdola, ima smisla...]

Sećate li se svog najboljeg prijatelja, prijateljice iz detinjstva? Gde je, šta radi? Kako rastemo, kao da se stidimo svega što smo bili, pa bežimo od ljudi koji bi mogli da svedoče tim našim fazama za stid. Zato ta najranija prijateljstva često puknu.

Moja najbolja drugarica iz detinjstva sa 10 godina se preselila u inostranstvo, i to baš u onu zemlju Dembeliju. Gledali smo je razrogačenih očiju ne verujući da ide da živi tamo gde su filmovi, hamburgeri i Britni Spirs. Vrlo nas je lako bilo ubediti da je ta zemlja veća nego naš domaći svemir i da je lepše živeti tamo nego ceo dan igrati 256 igara (to nam je tada bila glavna okupacija). Ipak, jedva smo čekali da se vrati i te fore, da se igramo, pa i da priča kako je tamo, dok ljubomorno gutamo svaku njenu reč.

I vratila se. Osam godina kasnije. Punoletna i zajebanija no ikad. U međuvremenu, imala sam gomilu "najboljih drugarica", kako se to već po osnovnoj radi, a s njom nisam naročito održavala kontakt. Poneko pismo i to je to. Negde kad smo imale 17 godina, našle smo se na fejsu i raskucale... Pitam kada će da dođe i tu se ona najavi za sledeće leto. Divno! Nismo više to, "najbolje drugarice", ali u svakom slučaju će biti do jaja. Ima kuću ulicu i po od mene, a ostaje mesec dana. Grejt, maj frend! 

Naime, kasnije nam se javila sa jednim poprilično debilnim opravdanjem-objašnjenjem, zbog čega ona to nije mogla da se vidi s nama.

!!! Reče da tamo redovno gleda TV i prati situaciju u ovoj zemlji, jer, kako tvrdi, nije tikva bez korena. I njeni roditelji to pomno prate i ozbiljno tumače. Ispostavlja se da bolje znaju srpsku situaciju od onih koji ovde žive. Bar su za mene mnoge informacije koje mi je pružila bile novosti. Prema njihovoj analizi, ovde je sva omladina bez perspektive, ili se drogira, ili profitira od droge, ili se vazda opija po svakojakim žurevima.... Što se škole tiče, svi smo Bica i Dželjana, nesam školovala. Nakazni smo, agresivni, bolesni, šugavi i smrdimo. Kaže da osim rodbine nije htela nikoga da poseti, jer joj roditelji ne dozvoljavaju, jer to nije dobro za njenu bezbednost. Aha, to znači. Spomenula je i nešto trivijalno, kako se užasnula kad je prilikom svoje posete u svojoj ulici videla mladu majku kako drži devojčicu koja piški na sred ulice. 

Izvinila se, što jes, ali plašila se i zato smo bili uskraćeni za njenu posetu.

Na stranu što je drugarica ispala krava. Verovatno i nije ona kriva. Meni zapada za oko ono "redovno gledam TV"... Ne znam koje to televizije Amerima razjašnjavaju našu situaciju, koja ni nama nije jasna, no mogu misliti. Čim nas tako lepo predstavljaju...

Moć medija? Očigledna! Neko ko je živeo deset godina ovde, zahvaljujući medijima, sada misli da je tih deset godina živeo u septičkoj jami sveta. I 'ajde, dete je to... Ali njeni roditelji, ljudi koji su tu proveli, ne znam, 40 godina, i njima su mediji isprali mozgove do te mere da su zaista poverovali da smo divljaci koji se kolju za pišačko mesto na ulici. Nemoguće je da je promena odnosa prema domovini došla sama od sebe. Moralo je biti spoljnog faktora, a mediji su tu verovatno najviše imali uticaja. Ne verujem baš da im je familija odavde govorila: "E znate, mi ovde bahanališemo, drogiramo decu i nemojte da dođete, neko će vas probosti!" Nevaljali mediji, nevaljali!

I onda se kroz neku maglu setim kako smo stalno išle zajedno iz škole i kako se njoj svakog dana na istom delu puta pišalo... I kako nije mogla da izdrži do kuće, čuvala sam joj stražu. Da je smela da izađe iz kuće do tog ćoškića, možda ne bi rekla (napisala) baš sve ono.

Nikada se više nećemo složiti koja je svrha fejsbuka, generacijski. Matorci će se, kao i u životu, šepuriti fotkama svojih klinaca. Oni singl plejeri će možda nasesti da je tu bezbedno naći nekog za multiplejer mod. Onda, ovi mlađi će deliti fotošopirane slike od subote (ne one kako povraćaš u ce-veu, nego one iz svog kupatila, pre nego što kreneš). Još mlađi imaju onu supermisterioznu primenu: "lajk i ja ti u inboks". Međutim, zanima li mister Fejsbuka šta mi radimo po tajmlajnovima i na koji način gubimo privatnost/dostojanstvo? Pa, donekle.

Najveći deo fejsbučke populacije, normalno, ne zanimaju nikakve "teorije zavere", "teorije" uopšte. Fejsbuk je za zaaabavu, da se čuješ s rođaka u Švajcarsku i facebook is free and always will be. Jes', samo, nije li logično da bi vlasnik, kad mu se već može, dopustio sebi neku gratis zaradu? Samim tim dopustio i neke nevaljale, nevaljale stvari na svojoj mreži....

Fejsbuk zanimaju naši linkovi, ali još više stranice koje lajkujemo. Na taj način, oni nas čitaju i formiraju ideju o tome šta su naša interesovanja. Onda to koriste da bi nam REKLAMIRALI, ili kako to oni kažu, PREPORUČIVALI nove stranice. Preporučuju nam stranice koje su u skladu sa našim dobro skeniranim interesovanjima. Nisam ni ja verovala kada su mi ljudi koji se u to dobro razumeju pričali, ali uverila sam se super lako. S obzirom na to da sam u jednom periodu lajkovala dosta stranica vezanih za unikatni nakit i materijal za isti, u preporučenim stranicama mi je odjednom sve bilo iz te oblasti... To mu dođe malo sumnjivo. Kako fejsbuk zna da meni baš to treba, da postoje šanse da lajkujem baš to? Pa lepo, analiziraju nas, svrstavaju u ciljne grupe i jednostavno znaju. Na taj način korporacije, firme, pa i najmanje radnjice, koje se oglašavaju po fejsu, obezbeđuju sebe i dolaze do većih para, samim tim su veće šanse i da će da nastave da se oglašavaju na toj mreži i tako sve ukrugukrug. 

Dobro, ovo uglavnom ne važi za našu zemlju, gde riba od 12 godina lajkuje Dior, pa joj se preporuči i Prada, ona lajkuje i Pradu, a nema para, pa bude: "Dobro, vid'la sam, sad natrag na Farmvil!" Ali u zemljama gde potrošači imaju veću moć, lako je zapaliti ih dobrom reklamom. 

Sad, reklamama smo svakako bombardovani, TV, novine, bilbordi, pa normalno i Internet ih je pun. I zašto je onda to tako loše?! Zato što su tvoje lične informacije ugrožene. Gomila ljudi zaposlenih u Fejsbuku ili u korporacijama kojima je to u interesu, bez problema, za šaku dolara, ima komplet uvid u tvoju privatnost. Sad, da li su krivi oni što to rade ili mi što otkrivamo previše o sebi gde ne treba, to mu je k'o da li je starija koka ili jaje. Poenta je da to što na fejsu nema pornografije, to što je članstvo besplatno, gomila igrica se igra besplatno... Ne znači da je sve i bezbedno. Zaštita... Moramo sami sebi da je obezbedimo, pre svega da pazimo šta objavljujemo. I, naravno, kritički da razmišljamo, da uvek zagrebemo ispod površine.... Jer, sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste. :)