Iako me već dugo ima na ovom blog servisu, na njemu sam samo čitateljka, dok sam svoje članke objavljivala na bloggeru. S obzirom da ovde pratim (i volim) mnogo više blogova, rešila sam da se i sama instaliram na ove stranice. Sa traljavim izgledima da će ono iko ikad čitati (sem prijatelja kojima sam gurala linkove pod nos, kroz nos...) ipak odlučujem da zablogujem baš ovde, ne bih li istražila sve opcije.

Postepeno ću ovde doseljavati neke članke kojih ne mogu da se rešim, prirasli mi srcu, a i taman će biti fina uvertira za ovaj blog. U prevodu, što lepo da ne budem lenja i koristim gotove članke, je l'.

Što se same teme tiče, želela sam da kategorizujem blog pod celinu 'mediji', ali našla sam samo pojedinačno 'tv', 'internet'. Hm, a mediji kao mediji su mnogo više od novina, tv-a, interneta. Svaki bilbord je vrsta medija. Pamfleti kojima vas smaraju u poštanskom sandučetu, od onih štampanih u dnevnoj sobi za klanje pilića, do onih profi kataloga super-marketa, i to su mediji. Komšinica alapača je neka vrsta medija.

Ono što mene tu konkretno zanima jeste medijska manipulacija i uticaj na najobičnijeg čoveka. Imala sam sreće da nailazim na stručnjake u toj oblasti i kvalitetnu literaturu. I sve počinje od Cogito, ergo sum. Svake sekunde smo sve više medijski izmanipulisani, ali svest o tome je tragično niska.

Za ovo što ću pisati i predstavljati nemam nikakve kvalifikacije. Koristiću se knjigama koje sam pročitala, tribinama koje sam posetila, zbirom iskustava koja sam upila od drugih, malo mudrijih ljudi. Cilj mi je da širim naviku preispitivanja, da navedem nekoga da se zamisli da li je sve ono što mu se plasira - istina.  U stvari, radim ono što radim i u svakodnevnom životu - smaram narod da počne da razmišlja, samo u elektronskom obliku.

 Naravno, sigurno će mi se milion puta omaći da skrenem sa teme i činiću to sa velikim zadovoljstvom, rules suck! 

Prvi članak doseljavam za koji minut.